Мирослав Илић - Биографија

Мирослав Илић (Мрчајевци, 10. децембар 1950) је српски певач народне музике, један од најпознатијих и најпопуларнијих.

Илић је у Чачку завршио гимназију, а након тога је уписао Електротехнички факултет у Скопљу.
Своју певачку каријеру Мирослав Илић је започео 1972. године синглом са песмом „Волео сам девојку из града“, текстописца Обрена Пјевовића, коју је снимио за издавачку кућу Дискос из Александровца. Након те песме, велики успех остварио је са ЛП плочом "Срели смо се, било је то давно" коју је 1979. снимио за Продукцију грамофонских плоча Радио телевизије Београд, а на којој су се налазиле песме као што су „Ој, Мораво, тија реко“, "Луцкаста си ти", "Хеј младости". Убрзо су уследили хитови као што су "Јој Радо, јој Радмила" (1980), "Најлепша си кад се смејеш" (1981), "Тако ми недостајеш" (1981), „Шумадија“ (1982).

У следећим годинама је започео и сарадњу са композиторима Драганом Александрићем, Предрагом Вуковићем Вукасом и текстописцем Радмилом Тодоровић Бабић, што је 1983. године довело до издавања албума "Поздрави је, поздрави", који је продат у преко милион примерака. Турнеја по тадашњој Југославији која је уследила је била изузетно успешна: на концерту на стадиону ФК „Вележа“ под Бијелим брегом у Мостару, оборен је рекорд од преко 35.000 посетилацa, на рукометном стадиону у Сплиту било је преко 4.000 посетилаца, сала београдског Дома синдиката је била више дана распродатa.

Бригу око његове каријере преузима менаџер Рака Ђокић и наступа на концертима са Лепом Бреном, као најтраженији и најтиражнији естрадни дует. Снимају и мини-ЛП са хит-песмом „Један дан живота“ (1985).
Следе велики хитови који су евергрин народне музике: "Теби" (1986), "Балада о нама" (1988), "Лажу да време лечи све" (1989), Наљутићеш ме ти" (1993), "Америка, Америка" (1993), "Прошлост моја" (1993), "Божанствена жено" (1996), "Били смо другови" (1996), "Лидија" (1998)...
Више дана пуни Центар „Сава„, где сваке године традиционално на свој рођендан, одржава своје солистичке концерте. Почасни је члан Спортског друштва „Црвена звезда“, где иде на утакмице са својим кумом и најбољим пријатељем Добривојем Топаловићем. У међувремену, постаје кум и са некада најбољим фудбалером Европе и света Христом Стоичковим. И данас је један од најпопуларнијих иностраних певача у Бугарској.
Приликом НАТО агресије, 1999. године, жестоко је напао све певаче који су побегли из земље, а понајвише свог бившег пријатеља Шабана Шаулића. Оштро у штампи критикује политичку ангажованост Зорице Брунцлик и Мирољуба Аранђеловића Кемиша (са којим је радио албуме), и говори како су њих двоје „упропастили моћну диско-кућу ПГП РТС“. Због тих критика Зорица и Кемиш су га тужили редовном суду због клевете у средствима јавног информисања и јавних увреда.

извор wikipedia