Miroslav Ilic - Biografija

Ko deckic sa dugom kosom u svom selu Mrcajevci, Miroslav Ilic je bio poznat da zna lepo da zapeva na nekoj slavi, rodjendanu pa i svadbi gde bi ga poveli roditelji. Kada je zavrsio gimnaziju ni tada nije znao da ce njegov put biti posut estradnim zvezdama, jer je upisao Elektrotehnicki fakultet u Beogradu, i dao nekoliko ispita.
Susret sa poetom i pravim kompozitorom narodng melosa cika Obrenom Pjevovicem bio je presudan za njegov zivot. Poeta Dobrica Eric dao je cika Obrenu sjajnu pesmu "Voleo sam devojku iz grada", a on je uhvatio pod ruku Miroslava, odveo ga u aleksandrovacki "Diskos" i 1977. godine snima svoju prvu singl-plocu. Kolika je popularnost ove pesme, svedoci podatak da je ta pesma i danas njegova licna karta. Slede lepe pesme i mega hitovi "Oj, Moravo, tija reko", "Moravsko predvecerje","Sumadijo" , tako da 1979. godine snima i prvu LP plocu "Sreli smo se, bilo je to davno" za najmocniju diskografsku kucu druge Jugoslavije Produkciju gramofonskih ploca Radio televizije Beograd (PGP RTB).
Plodonosnu saradnju sa cika Obrenom Pjevovicem ne prekida, ali zapocinje saradnju sa kompozitorskim bardovima Draganom Aleksandricem, Predragom Vukovicem Vukasom i jednom od najboljih poetesa folka Radmilom Todorovic Babic, tako da 1983. godine dolazi do kulminacije njegove karijere, kada je cvrsto zauzeo vrh i estradni Olimp. Snima album "Kad si sa mnom ne misli na vreme", koji se prodao u preko milion primeraka sa mega-hitom za sva vremena, pesmom "Pozdravi je, pozdravi". Krece na trijumfalnu turneju sirom druge Juge - od Vardara do Triglava, i puni sportske stadione i sportske hale. Primera radi, na stadionu FK "Veleza" pod Bijelim bregom u Mostaru, oboren je rekord od preko 35.000 posetilaca. Ilicevi fanovi su nosili majice, kape, zastavice sa njegovim likom, na rukometnom stadionu u Splitu bilo je preko 4.000 posetilaca, vise dana puni salu beogradskom Doma sindikata...
Brigu oko njegove karijere preuzima menadzer Raka Djokic i nastupa na koncertima sa Lepom Brenom, kao - najtrazeniji i najtirazniji estradni duet. Snimaju i mini-LP sa hit-pesmom "Jedan dan zivota". Posle nekoliko godina saradnje sa Djokicem, usledili su nesporazumi. Jednoga dana, Miroslav je malo nakresan (dosta je pio kada je bio na vrhuncu slave) osetio da je prevaren od strane Djokica, usao je u prostorije "ZAM-a" i demolirao kancelariju, o cemu je pisala kompletna jugoslovenska stampa. Kao fer saradnik, veliki profesionalac, samo je pravio problema kada malo vise popije. Potukao se sa svojim kompozitorom Vukasom u Preljini nadomak Cacka, udario je flasom u glavu menadzera Misu Jelovca... Krajem osamdesetih godina imao je krizu u braku i malo je falilo da se razvede od svoje supruge Gordane. Tada je pesnikinja Radmila Mudrinic napisala njegovu najlepsu baladu "Tebi", i preokrenula njegov zivot. Miroslav je ostavio alkohol (i danas je zakleti antialkoholicar), promenio nacin zivota i sacuvao brak sa suprugom Gordanom.
Slede veliki hitovi koji su evergrin narodne muzike:"Najlepsa si kad se smejes", "Naljutices me ti", "Bili smo drugovi","Tako mi nedostajes", "Jesen sedamdeset i neke', "Proslost moja", "Selo je moje Amerika cela", "Bozanstvena zeno", "Lidija".... Vise dana puni Centar "Sava", gde svake godine, tradicionalno, odrzava svoje solisticke koncerte. Pocasni je clan SD "Crvena zvezda", gde ide na utakmice sa svojim kumom i najboljim prijateljem Dobrivojem Topalovicem. U medjuvremenu, postaje kum i sa nekada najboljim fudbalerom Evrope i sveta Hristom Stoickovim. I danas je jedan od najpopularnijih inostranih pevaca u Bugarskoj.
Prilikom NATO agresije zestoko je napao sve pevace koji su pobegli iz zemlje, a ponajvise svog bivseg drugara Sabana Saulica. Ostro u stampi kritikuje politicku angazovanost Zorice Brunclik i Miroljuba Arandjelovica Kemisa (sa kojim je radio albume), i govori kako su njih dvoje "upropastili mocnu disko-kucu PGP RTS". Zbog tih kritika Zorica i Kemis su ga tu?ili redovnom sudu zbog klevete u sredstvima javnog informisanja i javnih uvreda.
Miroslav Ilic nastavlja sa kontinuiranim diskografskim radom i ne posustaje na estradi. I dalje je u samom estradnom vrhu sa istim stilom i imidzom - pevaca pravog narodnog melosa. Zato i dalje sa pravom nosi naziv "div iz Mrcajevca". I dalje nema pravog naslednika medju mladim pevacima folka.
 izvor : balkanmedia

Miroslav Ilic - Tebi

Занимљивости

Током осамдесетих, после неколико година сарадње са менаџером Раком Ђокићем, уследили су неспоразуми. Једнога дана, Мирослав је мало накресан (доста је пио када је био на врхунцу славе) осетио да је преварен од стране Ђокића, ушао је у просторије „ЗАМ-а“ и демолирао канцеларију, о чему је писала комплетна југословенска штампа. Као фер сарадник, велики професионалац, само је правио проблема када мало више попије. Потукао се са својим композитором Вукасом у Прељини надомак Чачка, ударио је флашом у главу менаџера Мишу Јеловца... Крајем осамдесетих година имао је кризу у браку и мало је фалило да се разведе од своје супруге Гордане. Тада је песникиња Радмила Мудринић написала његову најлепшу баладу „Теби“, и преокренула његов живот. Мирослав је оставио алкохол (и данас је заклети антиалкохоличар), променио начин живота и сачувао брак са супругом Горданом.
Мирослав Илић је таст потпредседника Демократске странке Драгана Шутановца коме је кум на венчању био председник Србије Борис Тадић. Илић је присуствовао предизборној конвенцији те странке децембра 2006. године. 5. децембра је у интервијуу Куриру рекао да подржава Демократску странку. Такође је изјавио да никада није био члан СПС-а, иако је својевремено био кандидат те партије на парламентарним изборима.

Мирослав Илић - Биографија

Мирослав Илић (Мрчајевци, 10. децембар 1950) је српски певач народне музике, један од најпознатијих и најпопуларнијих.

Илић је у Чачку завршио гимназију, а након тога је уписао Електротехнички факултет у Скопљу.
Своју певачку каријеру Мирослав Илић је започео 1972. године синглом са песмом „Волео сам девојку из града“, текстописца Обрена Пјевовића, коју је снимио за издавачку кућу Дискос из Александровца. Након те песме, велики успех остварио је са ЛП плочом "Срели смо се, било је то давно" коју је 1979. снимио за Продукцију грамофонских плоча Радио телевизије Београд, а на којој су се налазиле песме као што су „Ој, Мораво, тија реко“, "Луцкаста си ти", "Хеј младости". Убрзо су уследили хитови као што су "Јој Радо, јој Радмила" (1980), "Најлепша си кад се смејеш" (1981), "Тако ми недостајеш" (1981), „Шумадија“ (1982).

У следећим годинама је започео и сарадњу са композиторима Драганом Александрићем, Предрагом Вуковићем Вукасом и текстописцем Радмилом Тодоровић Бабић, што је 1983. године довело до издавања албума "Поздрави је, поздрави", који је продат у преко милион примерака. Турнеја по тадашњој Југославији која је уследила је била изузетно успешна: на концерту на стадиону ФК „Вележа“ под Бијелим брегом у Мостару, оборен је рекорд од преко 35.000 посетилацa, на рукометном стадиону у Сплиту било је преко 4.000 посетилаца, сала београдског Дома синдиката је била више дана распродатa.

Бригу око његове каријере преузима менаџер Рака Ђокић и наступа на концертима са Лепом Бреном, као најтраженији и најтиражнији естрадни дует. Снимају и мини-ЛП са хит-песмом „Један дан живота“ (1985).
Следе велики хитови који су евергрин народне музике: "Теби" (1986), "Балада о нама" (1988), "Лажу да време лечи све" (1989), Наљутићеш ме ти" (1993), "Америка, Америка" (1993), "Прошлост моја" (1993), "Божанствена жено" (1996), "Били смо другови" (1996), "Лидија" (1998)...
Више дана пуни Центар „Сава„, где сваке године традиционално на свој рођендан, одржава своје солистичке концерте. Почасни је члан Спортског друштва „Црвена звезда“, где иде на утакмице са својим кумом и најбољим пријатељем Добривојем Топаловићем. У међувремену, постаје кум и са некада најбољим фудбалером Европе и света Христом Стоичковим. И данас је један од најпопуларнијих иностраних певача у Бугарској.
Приликом НАТО агресије, 1999. године, жестоко је напао све певаче који су побегли из земље, а понајвише свог бившег пријатеља Шабана Шаулића. Оштро у штампи критикује политичку ангажованост Зорице Брунцлик и Мирољуба Аранђеловића Кемиша (са којим је радио албуме), и говори како су њих двоје „упропастили моћну диско-кућу ПГП РТС“. Због тих критика Зорица и Кемиш су га тужили редовном суду због клевете у средствима јавног информисања и јавних увреда.

извор wikipedia